I session - lud zbunjenog

Dragi dnevniče, ovo je bio jako čudan dan, dva, tri.

Krenuo sam iz svog sela konačno u Phandalin pokrenut glasinama o nekom belom zmaju koji se pojavio.

Sama ideja da ću biti pored zmaja ispunjava me nekom posebnom pobožnošću i osećam da je ovaj put kao hodočašće na kome ću spoznati bolje svoj smisao i pronaći odgovor zašto me podjednako seksualno privlače i ovce, koze, prasići kao i ljudi. Osećam da je u ljubavi pravi put za duhovni razvoj.

Na putu ka Phandalin-u sreo sam nekoliko čudnih saputnika, očigledno je sudbina namenila da nam se putevi ukrste, kao da neko tamo pravi sudbinsku priču i prosto nije bilo šanse da se ne sretnemo.

Dosta su živopisni likovi:

Arija, Elf (Elfeta? Elfanka?), tj. pola žena, tj ljud, čovek, a pola elf. Tvrd san, nemiran. Drogiran kaktus.

Thorsten, patuljak. Jebemliga, patuljak ko patuljak. Građen kao tenk. Suptilan isto toliko. Ali deluje na mestu.

Mandalorian, valjda čovek. Verovatno jako ružan, jadan stalno nosi neku kacigu. Patološki lažov (trabunja o nekom letećem brodu). Ne znam šta da mislim - često priča potpuno nepovezano i gluposti. Ali deluje da je precizan na daljinu i da ume da pravi stvari.

Mali mutavi, nešto rogato. Ovaj nit priča smisleno, nešto grgolji i krešti. Nemam pojma šta je, deluje neuhranjeno. Lepo obučen. Mandalorijan ga nekako izgleda razume nešto, ubi me Zmaje, ne znam kako. Pošto je tako ubog, mislim da može dobro da se šunja.

Sve nas nekako interesuje taj zmaj o kome svi pričaju. Thorsten mora da spase neku princezu (naravno da je devojka, mada mi on deluje kao da više naginje ka drugom taboru… doduše kakve su patuljčice, nije neka razlika… hehehe) od misteriozne bolesti i taj zmaj mu može pomoći; Mandalorian i mutavi su Thorstenu bitni, a i njih nešto interesuje taj zmaj mada realno mislim da su se samo prišljemali jer nemaju šta bolje da rade; Arija je u svom tripu, sanjala zmaja pa sad ide da ga vidi, autogram da mu traži, ne znam šta je zamislila… prokleti zmaj groupies… pa posle kad ih pojede, kuku lele…

U svakom slučaju, nekako smo se svi okupili u gradu i rešili da probamo da saznamo šta se dešava. Poslali su nas do apotekarke nedaleko od grada da vidimo kako je.

Na svu sreću smo došli jer nije bila dobro.

Uopšte. 

Čak dosta suprotno od dobro.

Jedno ogromno čudo joj je razbucavalo vetrenjaču / apoteku.

Posle dosta neizvesne borbe, uspeli smo da savladamo zver po imenu Mantikora (ne znam prezime, nismo stigli da pitamo jer smo se borili za živu glavu). Thorsten je baš ogladneo jer ju je posle tranžirao koji sat. Apotekarka, Abrakadabra Gven, nam se zahvalila i dala par lekovitih napitaka. Fini crveni, malo reze.

E da, interesantno je bilo što je Mantikora (recimo, Mantikorić?) bila već ranjena, imala je kao promrzline. Ali nas je svejedno namučila.

U povratku, smo imali mali peh. Da ne kažem glupost. Nekako imam osećaj da će nam se ovakve stvari još dešavati.

Mandalorian je kao oparen u jednom trenutku potrčao u šumu i onda smo svi krenuli za njim. Ja sam mislio da je proliv ali suviše je brzo trčao za tako nešto.

Dok sam stigao ispostavilo se da je bolje da je bio proliv.

Uleteli smo u gusto sranje. U vidu magle.

I dosta goblina.

Na prokletom drvetu.

Nemam pojma šta nam je ovo trebalo, ali posle dosta pentranja i padanja sa tog tupavog drveta, šunjanja po magli i popriličnoj količini strela koju su prokleti mali divljaci ispalili na nas, ja sam u zanosu borbe skrckao neki šlem.

To je dosta potreslo Mandaloriana, ali ja ga stvarno ne kapiram. Kad neko puca na mene, posebno kad je to neko mali govnjavi goblin, stvarno ne mogu da proučavam šta sad ima na sebi i gde ću da ga udarim. 

Samo sam malo kvrcnuo tu kacigu i sad Mandalorian nešto gunđa, ali bar je još u jednom komadu.

Bio sam u pravu, ovaj mali nervozni mutavi se dobro šunja, ništa ga nisam video u onoj magluštini. 

Elem, evo nas nazad, vratismo se u gostionicu, ja sad malo pripremam utiske i spremam se večerašnji nastup. Mora se smeštaj otplatiti.

Pitam se kakvu glupost ćemo sutra napraviti?